Žiri koji je radio u sastavu Vasilije Domazet (predsednik), Nemanja Veljović
Subrosa i Duško Novaković dodelio je nagradu “Dimitrije Mitrinović” Fondacije „Ars
Longa“ za 2019. godinu Matiji Bećkoviću za knjigu „Kad se ponovo rodim“
(SKZ, 2019) i Ljubinku Kožulu za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih
umetnosti.
Matija Bećković je rođen 29. novembra 1939. godine (na Sv. apostola Matiju) u
Senti, gde mu je otac Vuk kao kraljevski oficir službovao. Majka Zorka Taušan bila je kći
solunskog dobrovoljca Miladina, naseljenog u Kanjiži. Porodica se više puta selila a kad je
počeo Drugi svetski rat, sklonila se iz Novog Sada, kod svog roda u Velje Duboko. Osnovnu
školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu
(kod tetke), a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Školske 1958/59, godine upisao se na
Filološki fakultet u Beogradu na grupu za jugoslovensku i opštu književnost.
Bećkovićevi prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na
domaćim i stranim scenama. U Narodnom pozorištu u Beogradu je 1978. godine izvedena
„Međa Vuka Manitoga“, a potom monodrame „Reče mi jedan čoek“ i „Ne znaš ti njih“. U
Zagrebačkom teatru „ITD“, „Kazalištu mladih“, „Jazavcu“, „Teatru MM“, Srpskom
narodnom pozorištu, „Klubu M“, izvedene su pozorišne predstave po Bećkovićevim
tekstovima. U Savremenom pozorištu u Beogradu izvedena je 1970/71. komedija „Beograd
nekad i sad“, sa istoimenim komedijama Sterije i Nušića. Napisao je dve televizijske drame i
dve jednočinke za djecu koje je Televizija Beograd emitovala 1966. i 1967. godine.
Adaptirao je (sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom) „ Gorski vijenac “, predstava je izvedena
na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Dramska poema „Če – tragedija koja traje“ (sa Dušanom Radovićem) prevedena je na
njemački jezik (Che: Tragödie, die andauert, Frankfurt am Main 1969) i engleski (Che:
Permanent tragedy, New York 1970). Zapisi iz knjige „O međuvremenu“ prevedeni su na
engleski pod nazivom „Random Targets“ 1970. godine.
Za svoje pjesništvo Bećković je dobio nagrade: Milan Rakić, Oktobarsku,
Sedmojulsku, Zmajevu, Disovo proleće, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara,
Ravnogorsku, Stefan Mitrov Ljubiša, Veliku Bazjašku povelju, Odzivi Filipu Višnjiću, Biblios,
Nagradu Vukove zadužbine, Njegoševu nagradu, Žičku hrisovulju itd. Za poemu „Ćeraćemo
se još“ dobio je nagrade Tipar, Zlatni bestseler, Jovan Dučić i Laza Kostić.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine. Član
je Srpskog PEN centra. Od 2009. godine je Predsednik Fonda “Slobodan Jovanović” u
Beogradu. Počasni građanin Subotice postao je 2016. godine.
Ljubinko Kožul, jedan od najznačajnijih živih srpskih fotografa, član ULUPUDS-a
(Udruzenja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) u zvanju Istaknuti
umetnik. Rođen 10. maja 1947. godine u Riđici, iznad Sombora,Srbija. U Radio Televiziji
Srbije- u Televiziji Beograd radio je ceo radni vek, od 1968g.preko studentske zadruge, a od
1970 godine u stalnom radnom odnosu. Od početka, snima stvaranje televizijskog programa,
zanimljiva tv lica, tv autore, značajne ličnosti, domaće i strane goste, kolege tv radnike-ispred
i iza tv kamera. Vrlo brzo, od tog foto materijala počinje da pravi samostalne izložbe sa
katalozima i fotomonografije. Postaje stalni saradnik Matice iseljenika Srbije, Stalne
koferencije gradova Jugoslavije, zatim Vukove zadužbine i Kulturno prosvetne zajednice
Srbije i Beograda. U televiziji Beograd, kao fotograf, najduže je radio u Marketingu i u
Umetničkom programu RTSa, gde je jedno vreme bio i likovni urednik. Bavi se crno belom
unikatnom fotografijom, većih formata, HAND MADE i radom na autorskim i ko autorskim
fotomonografijama. Teme su mu: PORTRET, Istorijski dogadjaji i ličnosti (tv
rekonstrukcije), BALET, RIĐICA- Bašta za slikanje, AKT, EKSPERIMENT, PAVLE
UGRINOV, UMETNIK U SVOM ATELJEU, Staro sajmište… Saradjuje sa ustanovama
kulture, nauke, obrazovanja i informisanja. Uvršten u leksikon “Ko je ko u Srbiji” 1995. i
1996. godine. Živi i radi u Beogradu.
Nagrada „Dimitrije Mitrinović“ biće uručena Matiji Bećkoviću i Ljubinku
Kožulu krajem maja 2020, u Galeriji 73 na Banovom Brdu.