Dimitrije Mitrinović (21. oktobar 1887, Donji Poplat, kod Stolca, Hercegovina – 28. avgust 1953, London), književnik, publicista, pesnik, esejista, književni kritičar, estetičar, filozof, mislilac i besednik. Osnovnu školu završio u Blagaju, gimnaziju u Mostaru (1907), filozofiju, književnost i estetiku studirao je na sveučilištu u Zagrebu, Beču, Beogradu, Rimu, Parizu i Minhenu. Filozofski fakultet je apsolvirao u Tibingenu. Godine 1914. ilegalno odlazi iz Tibingena u Englesku gde ostaje do svoje smrti.
Fondacija «Ars Longa» ustanovila je 7. septembra 2005. godine nagradu «Dimitrije Mitrinović» koja se dodeljuje za najbolja umetnička ostvarenja u protekloj godini, odnosno, za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Više o Dimitriju Mitrinoviću – ovde.
Dosadašnji dobitnici nagrade «Dimitrije Mitrinović»:
2005 – Radivoj Šajtinac za roman “Pričica“, Dereta, Beograd.
2006 – Đorđe Vid Tomašević za poemu “Milenijada“, Humanity Books, New York.
2007 – Uglješa Rajčević za knjigu “Zatirano i zatrto“, Prometej, Novi Sad.
2008 – Laura Barna za roman “Moja poslednja glavobolja”, Zavod za udžbenike, Beograd.
Dušan Gojkov za projekat Internet novina “Balkanski književni glasnik”, Beograd
2009 – Dragan Jovanović Danilov za roman “Otac ledenih brda”, Arhipelag, Beograd, 2009.
Jovan Zivlak za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i za očuvanje lepih umetnosti…
2010 – Zoran Bognar za knjigu izabranih i novih pesama “Lavirint kruga”, IP “Book”, Beograd.
Radivoj Stanivuk za zbirku pesama “Noći lutajućih zvezda”, Treći trg, Beograd.
2011. – Vidosav Stevanović za roman “Šta ptica kaže”, (Dereta, Beograd, 2011.) i za izuzetan
doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
2012. – Dragan Ilić Di Vogo za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanje lepih umetnosti.
2013. – Ljiljana Šop za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Petar Cvetković za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
2014 – Vladislav Bajac za Izabrana dela, Arhipelag, Beograd.
Duško Novaković za zbirku pesama “Ovuda je prošao Bašo”, Treći trg, Beograd.
2015. – Jadranka Jovanović za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Radoslav Zelenović za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
2016. – Biljana Krstić za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Silvija Monros Stojaković za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Silvija Monros Stojaković za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
2017. – Stefan Milenković za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Petar V. Arbutina za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
2018. – Branimir Šćepanović za knjigu “Usta puna zemlje” (Dereta, Beograd) i za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Radivoje Konstantinović za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Radivoje Konstantinović za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
2019. – Matija Bećković za knjigu “Kad se ponovo rodim” (SKZ, Beograd) i za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Ljubinko Kožul za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Na književnosti je počeo da radi, objavljujući pesme, 1906, u Brankovu Kolu, Mostarskoj Zori, Bosanskoj Vili, Srpskom Književnom Glasniku, Savremeniku, itd...
1910-1913 bio je književni urednik Bosanske Vile. Pripadao je književnoj Mladoj Bosni. Pored stihova Dimitrije Mitrinović se bavio i književnom i umetničkom kritikom, a napisao je znatan broj teorijskih, estetičkih ogleda kao što su studija o Božidaru Kneževiću, članci o Groharu i Angladi u Srpkom Književnom Glasniku, Estetičke kontemplacije i estetika razgrađenosti u Bosanskoj Vili, itd... Ti su članci uglavnom predstavljali shvaćanja mlađe književničke i umetničke generacije, u prvoj desetini XX veka. Mitrinović se u to doba naročito istakao kao propagator i tumač Meštrovićeve umetnosti, o kojoj je predavao i pisao i po stranim uglednim umetničkim časopisima.
Dimitrije Mitrinović je postepeno zauzimao sve radikalniji pravac, te se može reći, da je on začetnik novijih ekstremnijih struja u našoj književnosti i umetnosti. Pre rata, osim u književnosti, Mitrinović je veoma živo sudelovao u revolucioniranju tadašnje nacionalističke omladine u Zagrebu, Sarajevu, Splitu i Beogradu. Mitrinović je još početkom XX veka zagovarao ideju meritokratije (jedan svet jedna država – dakle gotovo 100 godina pre nego što je počela globalizacija sveta),za njega je još tada ideja demokratije bila mrtva.
1910-1913 bio je književni urednik Bosanske Vile. Pripadao je književnoj Mladoj Bosni. Pored stihova Dimitrije Mitrinović se bavio i književnom i umetničkom kritikom, a napisao je znatan broj teorijskih, estetičkih ogleda kao što su studija o Božidaru Kneževiću, članci o Groharu i Angladi u Srpkom Književnom Glasniku, Estetičke kontemplacije i estetika razgrađenosti u Bosanskoj Vili, itd... Ti su članci uglavnom predstavljali shvaćanja mlađe književničke i umetničke generacije, u prvoj desetini XX veka. Mitrinović se u to doba naročito istakao kao propagator i tumač Meštrovićeve umetnosti, o kojoj je predavao i pisao i po stranim uglednim umetničkim časopisima.
Dimitrije Mitrinović je postepeno zauzimao sve radikalniji pravac, te se može reći, da je on začetnik novijih ekstremnijih struja u našoj književnosti i umetnosti. Pre rata, osim u književnosti, Mitrinović je veoma živo sudelovao u revolucioniranju tadašnje nacionalističke omladine u Zagrebu, Sarajevu, Splitu i Beogradu. Mitrinović je još početkom XX veka zagovarao ideju meritokratije (jedan svet jedna država – dakle gotovo 100 godina pre nego što je počela globalizacija sveta),za njega je još tada ideja demokratije bila mrtva.
Medijski partneri
