Fondacija „Ars Longa” za očuvanje lepih umetnosti dodelila je nagradu “Dimitrije Mitrinović” Radivoju Šajtincu za roman “Pričica” (“Dereta”, Beograd, 2005.) i izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti… Žiri koji je doneo ovu odluku radio je u sastavu Uglješa Rajčević, Zoran Bognar i Branimir Bojić.
Kroz najnoviji roman pod nazivom “Pričica”, pisanog po Kafkinom receptu “da knjiga mora biti sekira za smrznuto more u nama” i po svom ličnom „zavetu” da ne razočara slušaoca u sebi i slušaoca van sebe Šajtinac sugestivno urezuje slike egzistencijalne i metafizičke prestravljenosti naspram odraza hladne geometrije, praznog prisustva i ravnodušne postojanosti bića. Dakle, Šajtinac i dalje ostaje veran svom složenom i polivalentnom načinu pisanja, ali ono što je još važnije, ma šta bilo predmet njegovog promišljanja, on ostaje veran svom ličnom spisateljskom zakonu: da nikad ne piše “o nečemu” (jer bi tako upao u zamku banalnosti), već uvek “kroz nešto” (kako bi delu dao snažne obrise univerzalnosti)… Možda bi u demistifikaciji njegovog dosadašnjeg dela trebalo tražiti i osnovne ciljeve i postulate i romana „Pričica” u kojem su, ako tako možemo da kažemo, stubovi nosači teme: mitologija svakodnevnice, ostvarena i neostvarena putovanja, život u malim gradovima, raspeće savremenog čoveka na večitom krstu razumevanja i nerazumevanja od strane najbližih, neprospavane noći, neostvareni snovi, devijantni Eros u devijantnom vremenu…
U književnom miljeu gde pisci nemaju pojma o sreći i gde je žalosno njihovo poznavanje nesreće, iz uslovno isprovocirane pobedničke praznine, Šajtinac pravi možda najhrabriji, a verovatno i najriskantniji iskorak, u novijoj istoriji srpske proze zagovarajući po prvi puta smrt autora u korist Njenog veličanstva Priče… Radivoj Šajtinac je ovaj višeznačni roman gradio u dva smera, odnosno, dve putanje u kojoj eksplicitno traži od aktivnog iliti kreativnog čitaoca da se i sam odluči šta mu je važnije u jednom delu: autor ili priča, kodovi ili godovi, čipovi ili migovi, proteza ili telo…
U Beogradu, 17. 10. 2006.