Fondacija “Ars Longa” za očuvanje lepih umetnosti podržala je apel Beogradske filharmonije u kojem se za vreme koncerta obratila svojoj višedecenijski vernoj publici: “Draga publiko, U stogodišnjem životu ovog našeg i vašeg orkestra, bilo je svega što jedan vek može da podnese. Svakako, ono najvrednije u minulih sto godina bila je publika Beogradske filharmonije, zbog koje ovaj orkestar traje i zbog koje je doživeo ovako lepe godine. Svakog petka u vašem prisustvu, muzičari BF ispisuju nove stranice istorije, sa ciljem da pokoljenjima ostave kulturnu zaostavštinu za idućih sto godina! No da li ćemo uspeti?! Baš kao što sa vama delimo svoja umetnička dostignuća, osećamo obavezu i odgovornost da sa vama podelimo i ono što nas svakim danom sve više udaljava od sigurne budućnosti ovog orkestra. I posle više od dve godine od smrti Ivana Tasovca, BF je orkestar u VD statusu, koji svoj stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu. Sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već 10 godina, a sada kako se priča možda i bez zidanja nove dvorane. Pronoseći ime našeg grada i zemlje širom sveta, svaki put se suočavamo sve više sa činjenicom da smo u svom gradu i svojoj zemlji tako visoko obrazovani, a tako nisko vrednovani. Da tako dobro i mnogo sviramo, a da smo tako malo i loše plaćeni. Da san o novoj dvorani Filharmonije našeg velegrada sve više bledi, dok publika u Skoplju, Podgorici, Tirani na javi uživa u gledalištima kakva dolikuju glavnim gradovima. O svemu navedenom krajem oktobra meseca prošle godine, smo štrajkom upozorenja upozorili Upravni odbor BF. Žao nam je što u svojoj zemlji i svom gradu pretstavljamo amblem koji može da postoji, a i ne mora. Što retko ko zna da školovanje jednog profesionalnog muzičara u proseku traje 16 godina i da je jedno od najskupljih na univerzitetu jer je individualno. Da je konkurencija na audicijama BF surova i da vrhunski muzičari i po nekoliko puta ne uspevaju da se zaposle, jer se pojavi neko “još bolji”. Da ovaj posao zahteva svakodnevno usavršavanje i vežbanje, bez obzira na to koliko ga godina obavljate. Da svako od članova BF može uz manju ili veću obuku da obavlja mnoge druge poslove, ali da niko ko nije prošao trnovit put veoma specifičnog umetničkog razvoja ne može da bude filharmoničar. Ali bez obzira, nas neki VEOMA VAŽNI ljudi pitaju “po čemu ste vi posebni?” Biti filharmoničar je jednako biti reprezentativac, a Filharmonija je kulturna reprezentacija koja iznova i višestruko služi svojoj državi na ponos i na čast. Egzistencijalno, naši zivoti sa ovim platama su izuzetno skromni. Umetnički, naši životi su veoma bogati. Mi filharmoničari živimo za aplauz, ali na žalost ne živimo od aplauza. Nadamo se da će država podići plate muzičarima Beogradske filharmonije, da će podići budžet neophodan za ostvarivanje naših daljih ciljeva i da ce podići novu zgradu koju će ime Beogradske filharmonije i imena njenih muzičara činiti institucijom življom i prisutnijom u narednih sto godina. Ulagati u kulturu i umetnost je jedina sigurno ispravna investicija za vjek i vjekova, jer plod takvih investicija je zdravo društvo koje stoji na jakim stubovima humanosti. Sve drugo su iskušenja egzistencijalnog koje osim umetnosti nikada i ništa nije pobedilo. Draga publiko, na kraju želimo da vam se zahvalimo što nas slušate, vidite i prepoznajete našu vrednost u gradu i državi koji su izgleda zaboravili na nas i sve ono što predstavljamo u ovom drustvu 100 punih godina. S poštovanjem, Muzičari BF” p.s.1 Na kraju smo zamolili publiku da napiše par reči o filharmoniji, zasto im je važna i zašto podržavaju našu akciju i to spakuju u koverte koje su podeljene, naslovljene na ministarstvo kulture. (172 pisma) p.s.2 Obzirom da je u medijima cenzura, da ni Fonet ni RTS u prikazima koncerta nisu preneli šta se desilo večeras, apelujem na sve vas, moje drage FB prijatelje, da podelite ovu objavu. Hvala unapred!
Pretužno, zabrinjavajuće i prežalosno.